Zalosno je cuti da je Festival u Jajcu najsiromasniji, a nema hotelskih kapaciteta, da je onemoguceno druzenje aktera Festivala iz istih razloga, a nekada je bilo sve drugacije... Postojali su neki dobri ljudi, pa ako je i falilo hotelskog smjestaja, bilo je kreveta i soba kod tih istih, ne godinu vec godinama i toliko dugo da su ostajala prijateljstva koja su trajala, trajala. a nije trebalo nista puno, tek krevet da bi se odspavalo par sati, jer i nije se spavalo... Ja veoma zalim sto nisam u mogucnosti, kao nekad, da gledam svaku predstavu, da dam svoj sud, da uzivam u svakoj predstavi, daa vidim te ljude kojima te daske zivot znace. A zivot prolazi...