Meni je aleja bas pred nosom i zaista volim tu prosetati, pobjeci od buke grada. Tuzna je slika vidjeti polomljeno drvece i slupane klupe. Takodjer mi se zna desiti, da u sred bijela dana hodaju likovi sumnjivog ponasanja, tako da nije za preporuciti da sam setas alejom. Volila bi da se jednom pohvata ta rulja, stoka, neotesana balavurdija i da im neko dobro kozu zguli, pa da im vise nikad za vijeka ne bi na um palo da zgaze travcicu a ne da u vandalizmu traze zadovoljstvo. Fuj! Kakav je to kucni odgoj!