Decenijama se taj Pjevač, junak naše ovonedeljne priče, bukvalno vucarao sa ocvalom ciganskom bratijom u potrazi za kakvom-takvom gažom po pokislom, maglovitom, u kotlini smeštenom bosanskom gradu, u kome su se ljudi odvajkada delili na raju i papke... a on je,naravno, bio papak... Zmiju je, kažu, imao isključivo u džepu, a za onu drugu, o kojoj smo navikli da slušamo u muško-ženskim odnosima, jedva se i znalo da je ima. Toliko mu je, kažu upućeni, polni organ bio mali, da je vremenom počeo da ga koristi samo za uriniranje i kao psovku, te ga u tom smislu ni dan-danas ne vadi iz usta... Primitivac retke vrste, nakon što mu je upalila jedna od silnih kafanjeroskih pesama, čim je pripucalo u gradu u kojem ga nikad nisu voleli ali ga je ipak proslavio, pokazao se kao zadnja pizda i pobegao kod svog ljubavnika, fudbalera u penziji, francuskog gastarbajtera koji je živeo na Azurnoj obali, pa su zajedno otvorili mali hotel tri sa tri...