Prošle godine je taj lik isto bio u Zagrebu i ja sam išla Došao je trenutak kad više nisam znala šta da radim i kome da se javim. Da primaš se za svaku slamčicu u nadi da će se desiti neko čudo i da će riješiti sve probleme i da ćeš moći napokon dalje kao nova. Kao da je bilo jućer,sječam se prvog dana kad sam otišla tamo,naroda ko u priči i jedna je žena išla kroz tu masu i \"izdvajala\" ljude,djecu,svejedno koje godište,tko će ići preko reda. Zašto je izdvojila moju Kety nemam pojma ali je. Došle smo tamo i on je samo stavio ruku na njezinu glavu i ovaj što prevodi mi je preveo ono što je Torabi rekao:\"Ova curica je dosta/jako bolesna!\" Ja sam se poćela plakati jer,znam koliko šetam tamo ali kad tako netko kaže to u facu onda...ne znam...i da sad moram objasniti zašto sam se rasplakala ne bih znala objasniti. Rekao je da ako možemo da dolazimo svaki dan. I išla sam,nisam imala što izgubiti. A nisam ništa niti dobila. Stanje je isto i nepromjenjeno.