Vidim ovde preko hilhadu komentara u kojima se opisuje radost prema nesreci jednog naroda. Primeti sam da su to uglavnom iste osobe, zadojene mržnjom, koje verovatno da se pogledamo licem u lice ne bi smele ništa da kažu.Radivati se tuđem bolu nije ljudski, kao sto se ja, kao srbin, ne radujem srebrenici, nego se iskreno kajem i nadam se da odgovorni za zlocine nikada neće izaci iz zatvora. Naše je da dostojanstveno preguramo ovaj dan, velike tuge i da ne pozivamo na osvetu, ali da pamtimo i sto je najvaznije oprostimo. Vidim da veliki broj bosanaca lajkuje komentare gde ae slavi progon srba, ali bez obzira na to mislim da su bosanci dobri ljudi da je to samo impulsno reagovanje, a ne stvarni osećaj.
Ne slavi se progon Srba nego oslobađanje dijela hrvatske države. Nije Hrvatska vojska protjerala srpski narod nego porazila Srpsku vojsku a narod nije ni zatekla u gradovima i selima jer su bili evakuirani. Žalosna je činjenica da je nakon Oluje bilo zločina ali je isto tako činjenica da su Srbi pozvani da se vrate i obnovljene su im kuće i infrastruktura od strane države.
