Nemas pojma o cemu pricas. Samo bezveze provociras.
1. Arapski brojevi
2. Džabir sin Hajanov opisao laboratorijske tehnike i eksperimentalne metode u hemiji. On je identifikovao mnoge supstance uključujući i sumpornu i azotnu kiselinu. On je objasnio procese kao što su sublimacija, redukcija i destilacija. On je upotrebio sprave kao što su alembik i retortu
3. Braća Benu Musa (Sinovi Muse), Muhamed, Ahmed i Hasan (iz ranog devetog veka) su sinovi istaknutog astronoma. Oni su bili bliski halifi Mamunu, te su doprineli mnogo prevođenju starogrčkih spisa na arapski jezik. Oni su razradili matematiku kupa i elipsi i sprovodili astronomska osmatranja
4. Džahiz (781-869) je bio prvi biolog koji je pisao o uticaju životne sredine na preživljavanju životinjskih vrsta. Prvi je opisao borbu za opstanak. Džahiz je takođe prvi diskutovao o lancima ishrane. On je privrženik determinizma životne sredine, dokazujući da životna sredina može da predodredi fizičke karakteristike stanovnika
5. Hunejn ibn Ishak (809-873) je bio jedan od najvažnijih prevodilaca starogrčkih tekstova na arapski jezik. On je bio fizičar, a pisao je i u vezi sa medicinom. On u svojim prevodima tumači, koriguje i dopunjuje starogrčke tekstove. Neki od njegovih prevoda medicinskih knjiga su dugo godina korišćene u Evropskim krugovima. On je takođe pisao o medicinskim temama, posebno o ljudskom oku. Njegovo delo „Deset rasprava o ljudskom oku" je bio uticajan na Zapadu sve do sedamnaestog veka
6. Muhamed Horezmi (Harazmi) (oko 800 – oko 850) je persijski matematičar[24], geograf i astronom. On se smatra kao najveći matematičar u muslimanskom svetu. Horezmi je uveo modernu numeričku notaciju, koja je od ogromne praktične vrednosti i njeno prihvatanje je jedan od velikih koraka u matematici (u Evropu je stigla u latinskom prevodu posle 1240). On je razvio Algebru koja je dobila naziv po njegovoj knjizi „Kitabu el-đabr“. Greška u naslovu donela je reč algebra
7. Ebu Bekr Zekerija Razi (oko 854 do 925/935) je bio persijanac, rođen u gradu Reju, u Iranu. On je bio multidisciplinski naučnik koji je pisao o raznim temama, dok su njegovi najznačajniji radovi iz oblasti medicine. On je identifikovao boginje i morbile (ospice), i otkrio da je groznica deo telesne odbrane. Razi je napisao u 23 toma kompendijum kineske, indijske, persijske, asirske i grčke medicine. Razi je doveo u pitanje neke aspekte klasične grčke medicinske teorije o tome kako četiri humora regulišu proces života. On je osporio Galenov rad sa nekoliko pristupa, uključujući i lečenje krvarenjem, za koje danas znamo da je bilo pogrešno. Njegovo mišljenje da krvarenje ne pomaže lečenju se pokazalo korisnim
8. Farabi (oko 870-950) je bio racionalni filozof i matematičar koji je pokušao da geometrijski objasni ponavljanje šablona u islmamskom ukrasnom umetnošću. Njegova knjiga na tu temu se naziva „Duhovno zanatstvo i prirodne tajne u detaljima geometrijskih figura"
I da Ibn Sina (Avicena) (908-946) je bio persijski fizičar, astronom, psiholog, matematičar i filozof iz Buhare. Pored svog životnog dela, „Kanon medicine“, obavio je važne astronomske opservacije i razmotrio niz tema među kojima su različiti oblici energije i osobine svetlosti. On je doprineo razvoju matematičkih tehnika
