Bilo bi fino kad bi zaživilo. Bilo bi fino da se SVI pridržavaju pravnih akata. Bilo bi fino i da državne firme ispoštuju zakon. Bilo bi fino da nestane onoliki broj blokiranih računa. Bilo bi fino da svaki uposleni ima obezbijeđeno zdravstveno i penziono osiguranje i da ima materijalno obezbjeđenje u slućaju nezaposlenosti. Bilo bi zaista stanje odlično. Sumnjam, u sve sumnjam i bojim se da neće od apela biti ništa. Oni tačno znaju br. firmi, br. uposlenih, a znaju svi fondovi ko izvršava obaveze prema njima, odnosno prema radnicima. Da hoće efikasno da rade, za mjesec dana bi sve bilo zakonski regulisano. Radnik se bori za ono malo crkavice i boji se prijaviti poslodavca da ne bi ostao bez posla. Zdravlje mu je na zadnjem mjestu, na penziju i ne misli, a od zavoda za zapošljavanje ionako nema ništa. Znači, radniku je preostalo samo jedno. Razmišlja o trenutnim poslu i novcu koji će primiti da prehrani sebe i svoju porodicu. Poslodavce zovem robovlasnicima. Država im može stati u kraj