Jednom je Nasrudin išao u Sarajevo. Blizu grada vidje neku djecu gdje se igraju. On im priđe, a oni se iskupe oko njega i zapitaju ga: - Kuda to ideš Hodža? - Evo, hoću da idem ovdje u čaršiju - odgovori im Nasrudin. Nego znate šta djeco, kažite vi meni šta bih ja mogao kupiti na pazaru da se sit najedem,a da ipak sačuvam novce? Jedno mu dijete odgovori: - Otići ćeš, gospodaru u kasapnicu, pa ćeš kupiti jednu goveđu škembu. Iz škembe pojedi ono što je unutra, a škembu operi i prodaj. Tako se možes sit najesti, a nećeš morati pare potrošiti. Kad ću Nasrudin šta mu dijete reče, pomisli: - Bogme, nema za mene berićeta u Sarajevu. Kad su djeca ovakva, ja kakvi su odrasli! I tako se brže-bolje vrne ispred Sarajeva.