Boze ti mene sacuvaj i sakloni od ovakvih ljudi! Ni sama do prije godinu dana nisam mogla u potpunosti da shvatim srebrenicku tragediju, dok nisam otisla u Potocare... Mislila sam da sam jaka... Da cu izdrzati... Ali prolazeci kroz mezare, memorijalnu sobu, pricajuci s prezivjelim muskarcima, majkama koje su izgubile oceve, muzeve, bracu, sinove... Slomilo se sve u meni. Isplivalo je na povrsinu sve ono sto sam mislila da cu moci potisnuti, plakala sam kao dijete. To sto su ti ljudi prosli je neopisivo. Ti pripadnici Obraza i inih slicnih organizacija bi trebali sjesti samo s jednom majkom Srebrenice, i poslusati njenu zivotnu pricu. Trebali bi da se zamisle kako bi bilo da se njihovoj majci ne d\'o Bog nesto slicno desilo. Ako tada ne bi shvatili tragediju tih ljudi, onda bi trebali da pljunu sami po sebi, jer to nisu ljudi. Oni nemaju osjecaje... Oni ne postoje za mene... Sramota!