Da je ovoj napaćenoj zemlji malo sreće, komentari bi bili jednoglasni poput super, divno, neka je... Sad, il' su zajedljivi i zavidni, il' su euforično drčni, kao da i jedni i drugi, imaju zasluga i razloga za nešto što im ne pripada, i ničim nisu zaslužili da se podiče... A to nešto je lijepo bilo, i biće, i bez ljudske ruke...Lijepo kao planina sama, koja nas ne poznaje po tome šta radimo jedni drugima, već po onome šta smo joj ostavili, čime je oplemenili, oživotvorili ili opustošili. Što prije "prođemo", biće lakše i planini. I Jahorini, i Bjelašnici.