Ne mrzim zivotinje a pogotovo ne pse.Vrlo lako se emotivno vezem za psa i nije mi ovo jednostavno govoriti.Ali nije uredu da stanje bude ovakvo kakvo jeste.Puno gori problem je sa ovima na ulici nego taj u azilima.Mislim da nije uredu da gradjani strahuju a uglavnom su zene te koje su najosjetljivije,one su te koje se cesto nadju psima na putu pa dozive strave i traume od laveza i rezanja.A da dodam da nije ugodan osjecaj ni bit probudjen gromovitim lavezom copora par puta u toku noci i jutra.Ta bica nisu ni u kom slucaju nebitna,al nisu ni bitnija od necije sigurnosti i mira.Eto moja mater uvijek drhti kad prolazi kraj njih iako nema razloga da bude takva jer nije svaki pas isti.Al traume od nekih pasa ostaju duboko urezane i zena se plasi svakog psa.Jedva sam je nagovorio da pridje ovom jednom psu od mog rodjaka,bas je fensi pas i mene obozava stvarno.Ako je to i jedini pas kojem smije da pridje.