Razumijem je. Kako.je mene u ratu bilo strah snajpera vise nego bilo cega. 100 metara od prve linije na Dobrinji. Ljeti pa ono par sati tisina, sunce, ptice cvrkicu pa kad pukne samo jedan metak stvori specifican zvuk u toj nekoj tisini bar se to tako odrazavalo na mene. A gledao sam u samo 15 minuta kako ubija dva covjeka. Jednog sam pokusao pomoci a drugom nisam mogao ni prici zasuli i minobacacima. Sada bih pobjegao u Zimbabve da cujem taj zvuk ponovo. Dusa draga srce me boli.