Ponašajući se kao nasilnik, nacionalista je zapravo savršeno pokoran rob vlastite etničke ideologije. Potpuno je nesposoban iskoračiti iz krutog scenarija koji mu je ispisan još devedesetih godina. On misli da je divlja zvijer, a zapravo je samo predvidljivi alat u staroj propagandnoj mašineriji.

Na kraju, ova agresivna zabluda prikriva ogromnu, zastrašujuću prazninu. Ako odbacite mit o herojskom ratnom zločincu, ako prihvatite stvarnost genocida i ako prihvatite da komšija ne predstavlja egzistencijalnu prijetnju, šta preostaje? Nacionalista se mora suočiti sa sumornom stvarnošću: ekonomijom lišenom suštine, masovnim iseljavanjem, korupcijom i potpunim odsustvom budućnosti. Zabluda o etničkom progonu, ironično, predstavlja zonu komfora. To je psihološki odbrambeni mehanizam.