Srdanović je klasičan primjer takozvanog poštenog Srbina tipa Đinđić, Dodik iz 1998 godine, Draško iz 2018 godine itd. Srdanović dolazi sa pričom: Ja nisam Vučić. Ja, i? Dodik je 1998 govorio: Ja nisam Radovan Karadžić. Draško je 2018 govorio: Ja nisam Dodik pa ga je u januaru 2019 FGR grlio i ljubio po Baščaršiji. Kao novo, mlado, pošteno i neiskvareno lice. Kasnije Draško po Mladićevoj sahrani veliča zločinca. I Đinđić je 2000. govorio Ja nisam Slobodan Milošević. Svi su isti, nema razlike

Moj lični stav je veoma jasan: Srdanovićevo javno delovanje oštro kritikujem i ne želim da mu dam svoju podršku.