Srbin u Prištini bio dobar sa komšijom Albancem u stambenoj zgradi. Nisu se sad nešto intenzivno družili, ali prosto uvek bila dobra energija kad bi se sreli ili kad bi komšijski nešto zatrebalo. I počne rat '99. i svi Albanci pobegoše. Ovaj Srbin sačuvao stan komšiji Albancu. Bilo mu glupo to što se radi, a bio rezervista - u uniformi bi razjurio i vojske i paravojske i privatne bande koje su pljačkale. Potpiše se mir, Albanci se vrate, a Srbi pobegnu.

I dođe ovaj Srbin u Beograd, snađe se ovde, glave na broju, dobro je. Život ide dalje. Zvoni mu telefon posle par godina, onaj komšija Albanac. Zove ga da mu proda stan. Cena = 25% veća od tržišne. Brzo su se dogovorili. Srbinu stigao keš u Beograd na koji nije računao, a koji mu je rešio - sve. Još i ostalo za kesu iza veš mašine. I onda najveće iznenađenje -