nekad je u zagrebu radilo tisuće hiljada radnika iz drugih republika,većinom iz BiH. većini njih vrhunac zabave je bio odlazak u jedan od narodnjačkih klubova ( \"kod keme cigana\". \"bistro M\", \"kod muharema\" \"dubrava\"...). početkom rata većina tih radnika se vratilo kućama a i veliki broj tih lokala je prestalo sa radom. od tada se u zg slušaju razne koračnice,slave se mate i boban,poziva se u boj. radijske stanice (izuzev radia 101) su pred državnim pritiskom i na njima čak niti azru ne možete čuti a da ne govorimo o partibrejkersima,ekv,balaševiću ili vladi divljan,koji su ipak i u to vrijeme stali protiv svog režima i bili antiratno nastrojeni. \"više tucaj manje pucaj\". ne,takve stvari kod nas nisu bile dobrodošle. nakon što smo pregrmili 91. 92. i nešto malo 93. ratno ludilo se smirivalo,lokali su se ponovo počeli otvarati...