Ja imam primjer, jeste iz relativno davnih vremena, ali verujem da ima slicnih neznalica i danas. Bilo je to u Indoneziji, u Amabasadi BiH u Dzakarti, za vrijeme ambasadorovanja Ediba Bukvica. Dodem ja kod ambasadora, primi me on licno, trazim vizu za suprugu koja nije drzavljanka BiH. Kaze on da nema nikakvih problema, da ce to zacas zavrsiti, samo se izvinjava jer mu je nestalo stikera za vize, ali kako to nije moja krivica, ima ustaljena procedura da on rucno upise dozvolu za ulazak u BiH. Naravno, ja se zahvalim, platim koliko je trazio, on uze hemijsku i stvarno napisa u pasos moje supruge dozvolu da ona moze uci u BiH, da Ambasada u Dzakarti garantuje za nju, stavi pecat i ja odem. Sve je naravno bilo dobro dok nismo stigli u Sarajevo na aerodrom, ja vama ne mogu opisati smijeh medu onim policajcima koji su radili na nasem slucaju. Uopste ne pretjerujem, ljudi se stomak hvatali kada su vidjeli dozvolu upisanu u pasos. Svi se okupili, pasos kruzio medu policajcima.