A tako ce nam biti ...dok god nasa zlatna djecica nasa nada buducnost budu postajali SUDIJE, ADVOKATI, MENADZERI, DIREKTORI, POLICAJCI, DOKTORI, KIRURZI iz razloga fotelje... iz razloga da se ponosi familija njime... da o njemu pricaju u svim segementima drustva u svim segmentima se bude spominjao da bude pozivan na zabave, druzenja....iftare, derneke, bude neko i nesto do tada ce biti ovaj problem a ne dok bude svako SVOJOJ STRUCI PRILAZIO SA PROFESIONALIZMOM, LJUBAVLJU PREMA TOJ STRUCI I PROFESIJI STO JE IZABRAO U ZIVOTU... koja mu sluzi DA ZARADI ZA ZIVOT POD JEDAN...A POD DVA DA POSTANE ONO STO ZELI I STO JE ZELIO I ZA STA SE TRUDIO I MUCIO... a sve ostalo sto dodje te drustvene privilegije fotelje, pozivnice, pohvale, samohvale, samospjevi, trebe, ruckovi, iftari to je samo jedan bonus koji na kraju krajeva pravi profesionalac nikad nece toliko ni koristiti e tu je SRŽ NAŠEG PROBLEMA nismo doktor jer zelimo platu i pomagati ljudima...