Kad mi je dedo umirao, nisam želio da umre sam, pa sam ga doveo kod sebe. Kad je crko, zamolio sam havera, inače vlasnika jedne ugledne čaršijske picerije, da ga kremira u krušnoj peći. Kad je gad odbio, spalio sam dedu u kaminu na vikendici. Dedin leš se ukočio, jedva ga izlomih i ugurah u kamin, ali na kraju su ruke i noge prsle ko grisini. Pepeo prosuo u Miljacku uz bismile. Dedi bi bilo drago i ne bi mi zamjerio. Bio komunista i ateista. Treba biti human prema umirućima.