Nemajući šta da ponudi kao rješenje u reformi visokog obrazovanja, izuzev nanovo uređene brade, marionetski ministar Marjanović se uhvatio za neku novu sistematizaciju, koja će riješiti i korupciju i sve druge probleme. Šta će biti kada Marjanović utvrdi, a to može čak i on, da nema sredstava za nova radna mjesta na fakultetima, da nema dovoljno sredstava za podsticaj naučnoistraživačkog rada, da ima Zakon o visokom obrazovanju koji nije stimulativan za mlade ljude i sprečava ih u napredovanju… Misleći glavama Hanke Vajzović i Muharema Avdispahića, Damir Marjanović ne shvata da su sve dosadašnje analize njegovog ministarstva pokazale da centralizacija Univerziteta u Sarajevu može biti samo model razbijanja Univerziteta, što možda i jeste krajnji cilj njegovih vlasnika i njega. Marjanović se, očigledno, nada da će mu brzo isteći mandat marionete, a da će budžetska sredstva potrošiti na nezajažljive apetite svog vlasnika Muharema Avdispahića.