Probudis se ujutro, spremis na posao, odes raditi, a ljudi pricaju o obicnim zivotnim stvarima bez spominjanja rata, unistenja, mrznje. Smiju se "glupostima" na koje smo mi vise oguglali i opet ni i jednom trenu me spomenu neke tamo, na "drugoj strani". I tako prodje dan, dodjes kuci rahat, a dobre dnevnice se sabiraju dok mozak se zamara sitnim dilemama, i opet bez nekog stresa o "onim tamo sto izdaju i prijete". Eto, toga kod nas nema, takvog jednog obicnog normalnog dana.