Srbi se rađaju i umiru kao sportisti, nema tu dileme. Igraš po pravilima, takmičarski duh, boriš se, želiš da pobediš više nego išta. Ta strast ima i drugu stranu - ako osetiš nepravdu, nebitno da li je to stvarno nepravda ili nisi u pravu, razum nestaje i postaješ razjareni bik koji ne zna više šta radi i šta hoće. Nije to svojstveno samo Srbima i Hrvatima, ima toga od Kalifornije preko Tunisa do Južnog Zelanda.