\"Bog\" jeste ideja, ali se piše velikim slovom, upravo kao i Allah (onaj bog, ovaj jedan bog, s određenim članom na arapskom) i Jehova/Jahve (koji je otkrio to svoje ime Mojsiju) iz druge dvije velike monoteističke religije. To ima veze s pravopisom a ne ideologijama i teologijom. Zeus/Zevs, kao i svi ostali bogovi koji imaju vlastito ime (Jupiter, Manitu, Šiva) pišu se velikim slovom po automatizmu, upravo kao Popokatepetl, Tegusigalpa, Bajkal, Džakarta... To važi i za najmanje bogove, ako na Papui imaju boga nekog potoka koji se zove Blabla, i on će se pisati velikim slovom. \"Bogovi\" u množini su, naravno, \"bogovi\", malim slovom. Imena koja su vezana za božanstva, a poprimila su karakter ličnog/vlastitog imena, takođe se pišu velikim slovom (kod hrišćana/kršćana, recimo, Bogorodica). Isus - na hebrejskom \"Jehova spašava\" - je takođe \"postalo\" lično ime i izgubilo pridjevske karakteristike i samo zato se piše velikim slovom.