Izronim ti ja neki dan iz plićaka kad paf – preda mnom neka zgodnica, izvalila se, ukrstila noge i postavila taban na liz. Pokrila facu slamnatim šeširom, spava. I ja ti ni 5 ni 6 ispužem na sve 4 i – lic! Ja kad se mala trznu, skoči, izbelji oči, ko da joj se Gospa ukazala. I tu ti mi u priču, te koktel, te kafica; priznade mi ona u tom da joj se svidjelo i odvede me u svoj hotel da je izližem. Na kraju mi još i platila. Ja uzeo ko kad sam kokuz. Dobra neka Poljakuša. PO-PO