Volim svoj grad, svoje ulice, one crkve i dzamiju kad prodjem pored njih, onaj zagusljivi vazduh pun otrova, zivot bez stresa, svoje sugradjane koje sretnem dok prolazim ulicama... one koji me iza ledja ogovaraju, oni koji se smeju u prolazu, oni koji su ozbiljni, jer ne zive vise zivot, oni koji me pozdrave dok idem u trgovinu noseci u ruci samo par kovanica, prijatelje, rodbinu, jer na Zapadu si bitan samo onoliko koliko ti je pun konto!