Ljudi imaju emocije za teritorije ali nemeš voliti zemlju nego se samo ljudi mogu voliti. I kad se kaže zemlja onda se misli na jedno društvo. Ko danas može reći volim Afganisran. Čak ni Alibani to neće reći jer stanovništvo nema šta jesti. Nije to kao prije velika zemlja a malo stanovnika, pa se vladari šepure, a svak nađe svoj krompir. Danas regali u supermarketu se moraju redovno puniti, a ljudi moraju imati redovan posao. Ali sve džaba