Bila je to ona, Fadila Memisevic, zaduzena za dizanje morala u 2. bataljonu visegradske brigade VRS. Prisla mi je i rekla njezno:\"vojnice treba li ti neko da te malo zabave da ti lakse prodje strazarska smjena?\" Bio sam prijatno iznenadjen jer sam znao sta je sve u stanju da uradi nasa stara dobra Fadila. Pricali su mi stariji drugovi. Da, rekoh i u tom trenutku Fadila je ga je uzela i usta i pocela da ga obradjuje jezikom. S obzirom da nije imala prednje zube, njena tehnika je bila skoro savrsena. Nakon par minuta je sve bilo gotovo. Dao sam joj cigaru i komadic slanine i ona se zahvalila. Cujem da je sada u nekom udruzenju za zastitu ugrozenih naroda. Uvijek se rado sjetim te noci.