Nasla sam ovu stvar na jednom srbijanskom sajtu i namjerno \"obisla\" druge, da vidim njihovo misljenje. Da, i to je bio rat. To je rat u kome su se ljudi dijeli na ljude i ne ljude. Ne dao Bog razumjeti muku onoga ko je izgubio nekoga u prethodnom ratu i njegov gnjev. Ali ne smijemo zaboraviti da je i ovo bila nasa stvarnost. To je neka stvarnost koju sam i ja okusila i nimalo se ne kajem zbog toga. Nicija majka nije duzna zaplakati radi necijih usijanih glava u stolici koji se kikocu fotografima i zajeno ispijaju skupa pica, i jedu kojekakve djakonije dok im narod gine. Svi smo svjesni toga da nam ovo nije trebalo, a ko je nas pitao?! Dok ovo kucam imam knedlu u grlu, suzu u oku i pusim cigar za cigarom, zbog neceg davno potisnutog. Volite sebe, i nemojte generalizovati ljude. Malo je onih koji su pusku uzeli iz zelje. Nikome ne treba rat. Pustite nas da zivimo, daj te nam posao u ruke, da se zabavimo sa necim pametnim, a ne da sjedimo po kafanama i vodimo zivote nekih drugih ljudi.