\'\'.... u razgovoru sa prijateljima iz BiH. Nisam čak ni tako formulisao, rekao sam nešto kao \"trebalo je kako bilo drugačije, samo da se izbegne rat\". I nisu se baš složili sa mnom. Očigledno njima taj rat nije bio višak, iako su toliko stradali. Vrlo neobično za jedan narod na koji je izvršena agresija, što bi trebalo da znači da im je rat nametnut. To je isti obrazac koji već dugo fura Hrvatska- žrtva pred strancima, veliki ratnički narod po kući. Tragedija Dejtona je u tome što bi sutra mogao da počne rat po istoj šemi (Čukur česma, stari svat...) u slučaju da nekome to zatreba. Ljudi su još uvek loše nafurani i puni štekova sa oružjem. Dovoljno je da se sutra povuku stranci i da svi nastave ostvarivanje svojih VNI preko nišana. Lepo bi bilo da te narode vode umni ljudi, kojima bi bilo jasno da jedina šansa za mir leži u dobrosusedskoj koegzistenciji i saradnji. Ako su Srbi morali da se pomire sa tim da neće više nikada biti \"svi Srbi u jednoj državi\", onda bi i Sarajevo konačno trebalo da prihvati RS kao stanje sa kojeg neće biti povratka na staro. Bosna, onakva kakava je bila pre rata, mogla je da postoji samo u SFRJ. Nema više Jugoslavije, nije valjala, bila tamnica naroda- molim lepo, nema više ni socijalističke republike BiH. Te priče \"multietničko društvo\", obavijene oko namere da se ostvari centralizovana država i dominacija jednog nad dva konstitutivna naroda, to neće više niko da puši. Ono što Bosni u ovom trenutku očajnički treba, to je da se vrati malo dobrog komšijskog duha. Ali to je nemoguće u situaciji kada nesposobni političari pumpaju atmosferu šovinističkom retorikom, da bi prikrili svoje brljotine, pokradene fondove, hiljade nepotrebnih državnih službenika zaposlenih po partijsko-porodičnoj liniji..\'\' PROCITAH NA JEDNOM FORUMU IZ SRBIJE