Tvoje znanje o historiji je ravno nuli, kao i sposobnost da shvatiš šta neko piše. Ja sam veliki protivnik razuzdanosti, ali još veći nasilja uime vjere. Meni kada postim ne smeta šta ko radi. Oko mene mogu jesti, piti šta hoće, mogu i voditi ljubav, pa čak i pederi, ali mi neće pokvariti post. Post je valjda, osim što je dužnost, i iskušenje da vidimo koliko smo stvarno jaki. Ja se ne smatram jakim ako uzmem nož i idem klati pedere ili nekog drugog ko me ne napada. Ne uzimam sebi pravo da budem sudija ni u državi a kamoli, tobe jarabi, u Božije ime. On će valjda svima nama grešnicima suditi. Islam se nikome ne nameće, islam se mora prihvatiti u srcu. Ako nekoga bijemo ili plašimo nožem, sigurno ga nećemo učiniti bližim islamu. Mi mu možemo ponuditi moralne vrijednosti, ali ako ih ne prihvaća, neka radi šta hoće, ja mu pomoći ne mogu i ne želim da mu sudim. Neko će od njih, možda, jednom shvatiti da je u krivu, drugi će, možda, iz vjere bilo koje izaći i priključiti se njima. Šta možemo tu? Zato sam ti i navodio one primjere ih historije da vidiš da je toga bilo i biće, i to u svim vremenima, kulturama i civilizacijama. na nama je da se tome odupremo kao civilizirani ljudi, a ne da se pretvaramo u horde koje s noževima i palicama jure po gradu i tuku i potpuno nevine ljude. Ako obijanje auta i trafika u srijedu navečer, kao i uzimanje pravde u svoje ruke, ima išta sa islamom i borbom protiv pedera, ja ne znam ko je ovdje blesav. I nemojte više šuplje o ratu. O ratu pričam samo sa onima koji imaju moj ratni staž, zasluge i rupe po tijelu.