„I Lutov narod je smatrao lažnim poslanike. Kad im njihov brat Lut reče: \"Kako to da se ne bojite? Ja sam vam, sigurno, poslanik pouzdani,.... Zašto vi, mimo sav svijet, sa muškarcima općite, a žene svoje, koje je za vas Gospodar vaš stvorio, ostavljate? Vi ste ljudi koji svaku granicu zla prelazite\" rekoše o­ni: \"Ako se ne okaniš, o Lute, bićeš sigurno prognan.\" \"Ja se gnušam toga što vi radite!\" – reče o­n; \"Gospodaru moj, sačuvaj mene i porodicu moju kazne za o­no što o­ni rade!’ I Mi smo sačuvali njega i porodicu njegovu – sve, osim starice koja je ostala sa o­nima koji su kaznu iskusili, a zatim smo ostale uništili spustivši na njih kišu, - a strašne li kiše za o­ne koji su opomenuti bili!“