Naši opančari nikad nisu čuli za dvije stvari: ekonomiju obima i indeks sreće. Jer da su čuli, stavili bi kartu 1KM, da dobiju tih teoretskih 1200 putnika na sat, i učinili bi ljude sretnim što mogu s djecom na Trebević svaki vikend, a ne da to bude zabremediet. Ali pošto su se potpuno odrodili od naroda, oni ne znaju da čovjek za 1KM može postati sretan (a da to nije uplata za loto). Njima sad kad bi lopatom trpo u usta, ne bi bili sretni, opančari.