Dvojica od trojice hrvatskih generala osuđeni su na 24 i 18 godina pošto je sud utvrdio da su ub.istva i palež bili deo udruženog zl.očinčkog poduhvata. Dokazi su bili prilično tanki. Nijedan britanski ili američki sud ih ne bi prihvatio kao ozbiljne. Presuda je izazvala negativne reakcije u Hrvatskoj, ali su javnost u Srbiji, kao i tamošnja vlast, bile zadovoljne. Sada je EU očekivala od njih hapšenje Mladića. Ali Srbija je želela više. Želela je da se Republici Srpskoj, etnički očišćenom srpskom delu BiH, de facto i de jure prizna nezavisnost. Baronesa Ešton, prkoseći volji SAD i NATO saveza, 13. maja je otišla u „glavni grad\" RS Banjaluku dajući legitimitet srpskoj paradržavi. To je bio početak. Diplomatski dogovor je bio da, kada Srbija prizna nezavisnost Kosova, biće nagrađena raspadom Bosne. Od toga će korisiti imati bosanski Srbi, a to je bio cilj zbog kojeg je Mladić počinio gen.ocid.