Živim u zemlju u kojem, da bi mogao "normalno" živiti moraš toliko raditi da nemaš vremena za hobije i sl. pizdarije. Ne možeš planirati skoro pa ništa, jer ti uglavnom od drugih pola stvari zavisi. Uživanje u tišini je skoro pa ne moguće. Jedino što je izvodljivo je rano buđenje i razgovor s partnerom ili djecom. Obilni doručak, misaona imenica (kad da ga spremim). Držati se plana? (vidi 2. rečenicu). Jedino ga možeš prilagođavati.