HLJEB Parobrod spreman. More se koleba. Pošljednji plamen na zapadu trne; Suton se rađa i s jesenjeg neba Polako pada na hridine crne. Paluba puna. Ruke uzdignute Pozdrave šalju i rupcima mašu. U mnoštvu ovom vidim čeljad našu, Naslonili se na pervaz pa ćute... Zemljaci moji, dokle ćete, dokle? \"Tamo daleko! Jer nas usud prokle I na nas pade tvrda tuča s neba...\" A zar vam nije zavičaja žao? \"Žao je brate... Bog mu sreću dao... No hljeba neba... Zbogom! Hljeba...hljeba...\" 1906. ALEKSA ŠANTIĆ