{{error}}
Korisničko ime ili e-mail
Lozinka
ili
Facebook prijava


Unesite e-mail:


Praznik je rada – radujmo se neradu!

S
1.5.2008. u 14:10
0
0
Praznik je rada – radujmo se neradu!
0
Praznik je rada – radujmo se neradu!
Eto, dođe nam još jedan Prvi maj. Neki su umorni od rada, a većina od čekanja da uopće počne raditi. No, bez obzira na to, svi slave, vrte se janjci, ćevapi se peku pored ceste.
Piše: Asim Bešlija

Na Vrelu Bosne svakojakih stvari kupiti na mjestu koje bi svojom ljepotom trebalo odmarati a umjesto toga više nam nekako budi sjećanja na Stupsku pijacu, i to onda dok nije bila uređena. Glavno je da se slavi. Radili ne radili. Jer to je tradicija kod nas. Slaviti nešto pa makar to nešto imalo ili nemalo smisla. Piva, meze, harmonika, gitara, masne ruke, stomaci rastu. Koga briga.

Sindikat je, ko biva, počeo da se solidariše sa radnicima, pa umjesto tradicionalnih slavlja po livadama lijepe naše, evo ih šetaju po pustom Sarajevu i upozoravaju vladu na ovo i ono. Ko da je vladu briga za to i ko da je vlada sama sa sobom dogovarala kolektivne i ine ugovore pa je zato radnicima loše. I eto, sindikat upozorava na to. Briga vladu. Ministri se odmaraju negdje na obali, u svojim vikendicama ili nekoj egzotičnoj destinaciji u inozemstvu. A, sindikat protestuje. Protiv koga? Možda samog sebe. Možda Edhem Biber zna odgovor. Da nam kaže kako je sindikat stvarno postao partner vladi pa aminuje sve katastrofalne poteze koji su od radnika napravili robove. Od onih kojih imaju sreću da rade. Ali nema veze. Kod nas se to sve zaboravi od silnog slavlja. Biće bolje, poznati je naš izraz dobrote dok nam život prolazi u bijedi.

Prvi je maj. Parkinzi prazni od mora auta. I tek se sada vidi u kakvoj prljavštini živimo. Ispred moje zgrade polomljena gajba, nekakva plastika, papiri, sve na jednoj hrpi na parkingu. Smeće leluja po uređenim cvjetnjacima. Srećom, sve je ozelenilo pa se od lišća ne vidi šta komšinica sa petog istresa oko ponoći sa svoga balkona. Neka masna tečnost koju u praonici jedva skinu s kola.

I krenuli mi tako da masovno slavimo kolektivni, a ono radovi koji traju godinama. Ne možeš izaći iz grada. Vlasti kažu bila je greška. Pa su naučili, valjda, za izgradnju za narednih 10 godina. Sad je samo vrijedi ono – trpi i šuti. Oni su gospodari našeg novca i njih moramo slušati. Put simboličnog naziva 'Zapadni ulaz' , teško nas vodi na taj željeni Zapad. Kuhamo se u kolima, nerviramo, trošimo skupo gorivo. Sve da slavimo nerad, uljuljani enormnom brigom sindikata. O vladi koja nam već godinama donosi blagostanje da ne pričamo.

I tako izašli smo iz prljavog grada, prave džungle, otišli u lijepu prirodu, zapalili roštilje, donijeli plastične kese i slavlje može početi. Pićemo i jesti do iznemoglosti. Šteta je da ostaje. Onda ćemo se predveče spakovati i nazad svojim domovima, da popunimo parkinge. Smeće ćemo ostaviti ili razbacano ili u kesama. Neko će pokupiti. Prvi je maj. Slavili smo. Sutra je novi radni dan, iako je zvanično neradni. No, gazda ne želi biti na gubitku. Tako je sindikat dogovorio s vladom. A, evo danas, protestuju protiv toga. Bore se ljudi apelima i transparentima. I sve to kako bi nama bilo bolje. Biće bolje, kaže stara narodna.

Komentari (0)
Email adresa: (nije obavezno)

Tekst ispravke: