{{error}}
Korisničko ime ili e-mail
Lozinka
ili
Facebook prijava


Unesite e-mail:


Može li članstvo u EU ujediniti BiH?

S
21.2.2010. u 00:04
0
0
Može li članstvo u EU ujediniti BiH?
0
Može li članstvo u EU ujediniti BiH?
Za razliku od od već ispričanih priča, saslušanih stajališta, nedostatka ideja i vizije za budućnost BiH, koja se obično iskazuje na domaćoj političkoj sceni, ali i među zapadnim političkim krugovima, nove generacije Bosanaca i Hercegovaca očito donose novi pristup i svježa razmišljanja. 18-godišnja Sana Telalović, koja je upravo započela svoje studije novinarstva na Monash University u Melbourneu, napravila je nešto takvo. Naime, ona je autorica teksta "Može li članstvo u EU ujediniti BiH?", kojim je konkurirala za European Young Journalist Award za 2010.godinu.
Bosni i Hercegovini je trebalo 529 godina da obnovi svoju nezavisnost. Danas se pitamo - je li to naša matična domovina u Evropi spremna da još jednom žrtvuje teško stečenu nezavisnost, ovaj put pripajanjem najnovijoj svjetskoj sili, Evropskoj uniji? Članstvo u ovoj organizaciji postalo je od vitalne važnosti za sve evropske zemlje ali dugogodišnje političke dileme i socijalna previranja u Bosni i Hercegovini doveli su do nedoumica kada je u pitanju interes ovog malog balkanskog naroda da se uključi u Evropsku uniju.

I dok je prvom polovinom devedesetih godina prošlog vijeka, naočigled cijelog svijeta, ova regija bivala razarana etničkim tenzijama i nacionalističkom mržnjom, danas smo svjedoci ponovnog podizanja Bosne i Hercegovine iz pepela. Ipak, sve je više skeptika koji preispituju opravdanost opredjeljenosti ka evropskom putu.

Šta donosi Evropska unija?

Sasvim je jasno da bi članstvo u Evropskoj uniji stvorilo nove demokratske strukture u zemlji. S druge strane, opravdana su i strahovanja da bi trenutna politička nestabilnost i etničke tenzije mogli Bosnu i Hercegovinu gurnuti unazad i vratiti je na sami početak problema koji je stvoren daytonskim mirovnim sporazumom.

Bosna i Hercegovina s jednim predsjednikom i dva entiteta, Republikom Srpskom i Federacijom Bosne i Hercegovine, je ideja koja može izgledati logična i funkcionalna samo autsajderima. U praksi, takav aranžman bi ovu komplikovanu zemlju samo gurnuo nazad u haos.

Zagovornici takve ideje uzimaju za primjer moćne evropske narode poput Velike Britanije, Francuske i Švicarske koje su multikulturalne zemlje ujedinjene pod jednu zastavu, ali je liderima Evropske unije teško razumjeti dugu i zamršenu historiju Bosne i Hercegovine. Bosanskohercegovačka situacija je unikatna tako da bi se moglo desiti da politička opcija koja bi zadovoljila sve struje i zahtjeve članica Evropske unije ipak mogla samo “na jedno uho ući, a na drugo izaći” bh. parlamentu u kojem će predstavnici tri kvazipatriotske ideologije i dalje biti u zavadi.

Ujedinjenje entiteta ili ne?

Čak i kada bi članstvo u Evropskoj uniji ujedinilo dva postojeća entiteta, postavlja se neizbježno pitanje koliko bi takva situacija odgovarala Hrvatima u Bosni i Hercegovini i dala opravdanosti zahtjevima za uspostavom trećeg entita. Evropska unija ima veoma stroge aršine kada su u pitanju demokratski principi, naročito zaštita manjina. Kako trenutno stvari stoje, Bosanski Hrvati su prisiljeni dijeliti vlast sa Bošnjacima u Federaciji Bosne i Hercegovine, tako da se postavlja pitanje koliko je takav odnos njima prihvatljiv.

Bosanskim Hrvatima koji čine oko četvrtinu stanovništva Bosne i Herzegovine, predstavnik u rotirajućem predsjedništvu predstavlja kakvu takvu garanciju ravnopravnosti s Bošnjacima i bosanskim Srbima. Osim toga, stvaranje trećeg entiteta Bosanskih Hrvata bilo bi korisno za Bosnu i Hercegovinu i njenu kakndidaturu za članstvo u Evropskoj uniji jer bi to bio najbolji dokaz da su sve etničke skupine u BiH potpuno ravnopravne.

Jačanje balkanskih država je preduslov za širenje Evropske unije. I dok su Srbija i Hrvatska na dobrom putu da ponovo stanu na noge poslije krize koja je započela početkom devedesetih, ulazak Balkana u Evropu biće nemoguć bez jake i zdrave Bosne i Hercegovine. Ukoliko bi došlo do njenog razbijanja, vratili bismo se na početak priče jer su politički interesi okolnih zemalja isti kao što su bili i početkom devedesetih godina prošlog vijeka kada je i počeo krvavi pir na Balkanu.

Kakva je budućnost Bosne i Hercegovine?

Kada je u pitanju budućnost Bosne i Hercegovine, najprije treba imati na umu da Bosanski Hrvati najvjerovatnije neće dobiti treći entitet, a zatim i realnu činjenicu da Republika Srpska otvoreno pokazuje da joj nije stalo do države Bosne i Hercegovine iako je ovaj entitet postao legalan tek Daytonskim mirovnim ugovorom. Posljednjih desetak godina taj entitet je stalno radio protiv interesa države Bosne i Hercegovine, naročito u posljednje vrijeme, kada su se intenzivirale priče o ulasku u Evropsku uniju.

Naprotiv, kod njih su postale sve glasnije priče o referendumu za nezavisnost. Takav potez bi zasigurno doveo do još većih tenzija i nanio štetu ne samo Bosni i Hercegovini nego i Republici Srpskoj. Osim toga, uključivanje Bosne i Hercegovine u Evropu ostao bi samo pusti san jer bi postalo sasvim očigledno da zemlja nema jedinstvenog političkog i ekonomskog cilja niti bilo kojih drugih atributa normalne i funkcionalne države, a pitanje je koliko bi vodeće evropske sile imale volje i snage da se još jednom bave balkanskim plemenima. Ulazak Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju bi trebao definitivno potvrditi njenu nedjeljivost, ali imajući u vidu da njen manji entitet nije baš previše oduševljen takvom idejom, Evropa bi se našla pred prilično zamršenom situacijom.

Stvari koje BiH mora urediti

Bosna i Hercegovina se mora pozabaviti s mnoštvom političkih problema da bi mogla postati funkcionalnim članom evropske porodice naroda, a dosta je i mišljenja po kojima bi evropski put i punopravno članstvo Bosne i Hercegovine u Evropskoj uniji samo još više zakomplikovao dugogodišnje socijalne probleme. Samo čudo bi moglo smanjiti enormno visoku stopu nezaposlenosti i popraviti katastrofalan životni standard većine stanovništva, čak i kada bi BiH postala članicom Evropske unije.

Doduše, ulaskom u Evropsku uniju bi se otvorile granice što bi opet trebalo dovesti do slobodnije razmjene ljudi i dobara, i šanse da se smanji nezaposlenost. Manji redovi pred biroima za zapošljavanje bi postali realnost, a jačanje bh. kompanija i ekonomije uopšte, mogli bi biti novi početak za napaćenu i osiromašenu zemlju.

Za nadati se da bi nakon toga došlo do lančane reakcije i napretka u ostalim oblastima života zemlje. Ako se može na pozitivan način riješiti jedan problem za očekivati je da bi slično riješili i sve druge probleme u društvu. Ako bi ulazak u Evropsku uniju riješio problem nezaposlenosti, mogli bi se riješiti i drugi društveni problemi poput siromaštva i pomoći penzionerima i invalidima, naprimjer. Još uvijek je mnogo stanovnika Bosne i Hercegovine koji nakon ratnih razaranja nisu uspjeli ponovo izgraditi vlastiti život.

Prosjaci na svakom koraku mole za bilo šta što bi im omogućilo da prežive još jedan dan; invalidi, samci i stariji građani mjesecima ne primaju penzije i socijalnu pomoć; mnoge porodice nemaju ni krova nad glavom i jedva sastavljaju kraj s krajem. Svi ovi socijalni problemi brinu ne samo zemlje Evropske unije, nego i širu međunarodnu zajednicu koja se plaši da bi možda bilo previše riskantno ovakvu Bosnu i Hercegovinu primiti u veliku zajednicu evropskih naroda.

Ostaje nam samo nada da Bosnu i Hercegovinu čeka svijetla budućnost u kojoj će njeni građani konačno imati, ni manje ni više od onoga što imaju građani bilo koje demokratske zemlje u svijetu: socijalnu sigurnost, prosperitet i jedinstvenu zemlju. Victor Hugo je rekao: "San je taj koji nas vodi u budućnost." Za Bosnu i Hercegovinu, taj san je Evropska unija

Komentari (0)
Email adresa: (nije obavezno)

Tekst ispravke: