"Dođu tako vremena, kada pamet zašuti, budala progovori, a fukara se obogati"

to što kažeš da nema Boga samo zato što ga ne vidiš, i mi možemo da tvrdimo da ti nemaš mozak, samo zato što ga ne vidiš. Jedan čovek je otišao kod frizera da se ošiša i obrije. Kako je frizer počeo da radi, počeli su razgovarati. Razgovarali su o mnogo stvari i o različitim temama, da bi se na kraju dotakli i teme Boga. Frizer reče : ”Ja ne vjerujem da Bog postoji”. ”Zašto to kažete?” – upita ga mušterija. ”Znate, dovoljno je da izađete na ulicu i shvatite da Bog ne postoji. Recite mi, ako Bog postoji, da li bi bilo toliko bolesnih ljudi?” – reče frizer – ”Da li bi bilo toliko napuštene dece? Ako Bog postoji, ne bi bilo ni patnji ni bola. Ne mogu zamisliti Boga koji bi dozvolio sve ove stvari”. Mušterija promisli na momenat, ali ne odgovori ništa, ne želeći započinjati raspravu. Frizer završi sa svojim poslom i mušterija napusti radnju. Samo što je izašao iz radnje, vidje na ulici čovjeka sa dugom, nepočešljanom, prljavom kosom i neobrijanom bradom, izgledao je prljavo i zapušteno. Mušterija se vrati nazad u radnju i reče frizeru: ”Znate šta? Frizeri ne postoje”. ”Kako možete to reći?” – upita iznenađeni frizer. ”Ja sam tu, i ja sam frizer, i upravo sam vas šišao i brijao!” ”Ne!” – viknu mušterija – ”Frizeri ne postoje, jer ako postoje, ne bi bilo ljudi sa prljavom dugom kosom i neobrijanom bradom, poput ovog čoveka na ulici.” ”Ah, ali frizeri ipak postoje! Te stvari se dešavaju jer ljudi ne dolaze kod mene.” – reče frizer. ”Tačno”, potvrdi mušterija. ”Upravo tako!” ”Bog, takođe, postoji! Loše stvari se dešavaju kad ljudi ne idu k NJEMU i kad od NJEGA ne traže pomoć … Zbog toga postoji toliko patnji i bola u svetu”.