Tako nastade narod gresni, I u svetu postadose smesni. Kompleks Turski njima osta, I sramota vekova dosta. A kod srpkinje mlade, bludne, Ostadose zelje cudne, I ne zaboravi nikad slasti, Iz dugogodisnje Turske vlasti. Cak i danas one se kunu, U obrezanu Tursku cunu…

Spoznale srpkinje u babe srecu, Qurcinu nisu videle vecu. Znale su da nije lazna, zaigra im pica vlazna. Pridruzise se sa osmehom Veselom drustvu sa grehom. I tako nasta jebacina, na vise poza i nacina... Naguzise Turci srpkinje zestoko, U zadovoljstvu uzdisase duboko Gledase djikani kiselog lica U krv im udje Turska klica. Proklinjase svoga zenskog roda, Sta uradise za spas naroda I zadovoljstvo sto im Turcin pruzi Srpcad mala sad Sultana sluzi

Poziva ih u kucu, Srpkinje tamo skakucu... Jedna drugu pita, "Gde je Turska kita?" A srpska nejac place, Dok Turci skidaju gace. Ukaza se qurcina dlakavoga Turcina. Ispred Stane on stade, I zapoved njoj dade: "Qurcinu stisni, i glasno vrisni.. Srpkinjo vrela, zar to nisi htela?" "Upamtit ces, babo stara, kako je to kad Turcin kara."

Djikani se sagledase, Mudri savet poslusase, Pa spremise babu Stanu Na docek velikom Sultanu... I sve srpkinje mlade, da se Turci slade... Odjednom nasta muk, Turskog bubnja zacu se zvuk... Evo Turci dolaze, Dunav reku prelaze, Zastave im se viju, djikanima strah siju... Hrabra Stana stoji, Turcina se ne boji. Zna ona sve cari, Koje pruzaju janjicari…

Nasluti baba Stana Sve lepote Turskih dana, Pa u vis podize ruku I obrati se srpskom puku: "Cujte mene pravoslavci, Svetosavci, srpski junaci... Predajte Turcinu vlast I zena vasih cast. Jesu oni dlakavi i ruzni, Ali nemojte biti tuzni... Nije Turcinu nikad mrska, Smrdljiva pich ka srpska. A za odbranu naseg krsta Nek im qurac puni usta... I vama neka shupak deru, Da sacuvate svoju veru. I prigrlite u krvi danak, Da im qurac bude gladak..."

Legenda o babi Stani Skupili se djikani Zakukali babi Stani: "Oj Stano, sestro mila, Ziva nam i zdrava bila... Nevolja nas zadesila prava, Odletila Lazaru je glava. Qurcio se knjaz prvi, pa sad lezi u lokvi krvi. Izgubi je na Kosovu polju, Turci tamo i sad Srbe kolju. Zvekecu sablje turske, Na kolcima su glave srpske. Srbina nigde na polju Kosovsku, Da brani svoju veru pradedovsku. Po tvoju mudrost dolazimo, jer drugi izlaz ne nalazimo…”

Ustade Turcin, svlaci hlace Babi doslo od srece da place Ukaza se obrezani, to joj fali Da ga lize, da ga bali Svaki Turcin srpkinju zgrabi Pa joj obrezanog duboko zabi Urla ona i po stolu grebe Dok je Turcin u pakas jebe Secanje lepo ostade im ovo vece Upamtise one kako Turcin mece Djikani onda pocese da kmece Jer od tada nemaju srece

Srbin Sveto rakiju pece Cekamo Turke ovo vece Rakija mirise, case se pune Ocekuju se obrezane cune Uskoro ce ponoc, Turcina jos nema Srpkinja mlada prasetinu sprema Brine se i baba hoce li doci Evo vec je pola noci Dolaze Turci, nastade slava Sprema se jebacina prava Skupise Turcima srpkinje mlade Svakom po jednu, da se slade

Tako nastade narod gresni, I u svetu postadose smesni. Kompleks Turski njima osta, I sramota vekova dosta. A kod srpkinje mlade, bludne, Ostadose zelje cudne, I ne zaboravi nikad slasti, Iz dugogodisnje Turske vlasti. Cak i danas one se kunu, U obrezanu Tursku cunu…

Spoznale srpkinje u babe srecu, Qurcinu nisu videle vecu. Znale su da nije lazna, zaigra im pica vlazna. Pridruzise se sa osmehom Veselom drustvu sa grehom. I tako nasta jebacina, na vise poza i nacina... Naguzise Turci srpkinje zestoko, U zadovoljstvu uzdisase duboko Gledase djikani kiselog lica U krv im udje Turska klica. Proklinjase svoga zenskog roda, Sta uradise za spas naroda I zadovoljstvo sto im Turcin pruzi Srpcad mala sad Sultana sluzi