jebi ga njih se ne sjećam, ova je pjesma na fonu radetovih pjesama, pa sam ti je poslao. u stvari sjetio sam se daleka obala čini mi se. evo ti još jedna po mom guštu. http://www.youtube.com/watch?v=keIIre5djgA pozdrav za tebe. nadam se da nisam smetao.

daleka obala...noc je prekrasna i u modroj zori... :D hvala ti, sad cu slusati... i nisi ;)

jbt e singeria muško....cccc sram ga bilo

what? :D

ja mislia singerica žensko jbt svo ovo vrijeme :-D

hahhahaha pa kako to? vidis da ima kratku frizuuuuruuu ;))

nemam pojma...et tek sad sam i sliku primjetio da je muska hahahahhahahahahahah....dobro je-ga nisam uzivo gdje safato :-D bilo bi posle joooj

hahahha a cekaj, hoces da mi kazes da si razocaran sto je musko...ili? :P

ma ne. nego iznenadjen da sam tek sad primjetio :-D

dobro, vec sam se zabrinula za tebe :P

gago đe me nađe :X

Санта Мариа Делла Салуте Опрости, мајко света, опрости, што наших гора пожалих бор, на ком се, устук свакој злости, блаженој теби подиже двор; презри, небеснице, врело милости, сто ти земаљски сагреши створ: Кајан ти љубим пречисте скуте, Санта Мариа делла Салуте. Зар није лепше носит' лепоту, сводова твојих постати стуб, него грејући светску грехоту у пеп'о спалит' срце и луб; тонут' о броду, трунут' у плоту, дјаволу јелу а врагу дуб? Зар није лепше вековат' у те, Санта Мариа делла Салуте? Опрости, мајко, много сам страд'о, многе сам грехе покај'о ја; све што је срце снивало младо, све је то јаве сломио ма', за чим сам чезн'о, чему се над'о, све је то давно пеп'о и пра', на угод живу пакости жуте, Санта Мариа делла Салуте. Тровало ме је подмукло, гњило, ал' ипак нецу никога клет'; ста год је муке на мени било, да никог за то не криви свет: Јер, сто је души ломило крило, те јој у јеку душило лет, све је то с ове главе са луде, Санта Мариа делла Салуте! Тад моја вила преда ме грану, лепсе је овај не виде вид; из црног мрака дивна ми свану, к'о песма славља у зорин свит, сваку ми махом залечи рану, ал' тезој рани настаде брид: Ста цу од миља, од муке љуте, Санта Мариа делла Салуте? Она ме гледну. У душу свесну никад јос такав не сину глед; тим би, што из тог погледа кресну, свих васиона стопила лед, све ми то нуди за чим год чезну', јаде па сладе, чемер па мед, сву своју дусу, све своје жуде, -сву вечност за те, дивни тренуте!- Санта Мариа делла Салуте. Зар мени јадном сва та дивота? Зар мени благо толико све? Зар мени старом, на дну зивота, та златна воћка сто сад тек зре? Ох, слатка воћко, танталског рода, сто ниси мени сазрела пре? Опрости моје гресне залуте, Санта Мариа делла Салуте.