{{error}}
Korisničko ime ili e-mail
Lozinka
ili
Facebook prijava


Unesite e-mail:


21. Horrible sueño

9.7.2012. u 22:33
0
0
21. Horrible sueño
0
21. Horrible sueño
Serija Corazón de Toba calcárea digla je prašinu u našoj zemlji. Edinu Čeki je napravljena čeka na "Čeki", a u Sarajevu je Angelina Pektoris pila kafu iz tri srka. I dok se očekuje još dosta kontroverzi u BiH, u međuvremenu pročitajte novu epizodu iz prve ruke Kike Kovača.
Počinje nova epizoda, a na ekranu opet onaj ćiro. Puhće, piskuta, klopara, ko da izviniš čajnik, od čega meni dođe hak na jednu nanu od mente. Tek što stavim vodu na platu, a začujem sa televizora nekakvu škripu, i nekakvu lomljavu, i dernjavu, požurim nazad kad tamo se voz zaustavio. Mašinovođa iskočio napolje, sve opucava onu svoju crvenu kapu od zemlju, a psuje ko kočijaš. Putnici glave načičkali na vagone pa u čudu gledaju šta je čovjeku pridošlo. Ja već pomislio da je pomahnito ko Sekretario i da će se sad udesit, i velim sebi dobro da je zaustavio voz jer mogo je udesit sav ovaj narod što se s njim vozio, kad eto ti direktora grada, grabi po onoj kosini od nasipa krupnim koracima, zabacuje nogama ko utovljen gusan, a znoj curkom s njega curi.

Tu se ja sjetim kako se Zajki jednom oduzele noge na radnoj akciji, pa ga ja uprtim krkače i požurim prugom nazad u naselje. Njemu kako je rakija bila popila svu pamet, tako on skonta da je kauboj na konju, i stane me podbadat u slabine i vikat: hija Grome. Vidim ja da se neću lako kutarist belaja, pa ko velim, proće ga volja ako mu učinim. Nadadnem se ja tako u trk, al hajd ti galopiraj po pruzi, i još s konjem na leđima. Ne znaš jesu li klizaviji pragovi ili je klimaviji tucanik. A Zajka me primio za uši ko za uzde, i sve me upravlja lijevo-desno, dok mi nije zavrnuo lijevo ko da je prekidač na šporetu, je se zanesem, pa u hendek, budali nije ništa bilo, a ja bi slomio kičmu da nisam pao na njega.

Toliko o tome, a vamo na televiziji mašinovođa pokazuje direktoru grada da je pruga razrovana, ovaj njemu pokazuje svoj mobitel i govori kako mu je već sve javljeno i da će po ljude sad autobus doć, a dona Ana izviruje iza njihovih ramena, pa nabraja sve svece i u čudu izgovara un fracaso total i rotundo. A kad je kamera okrenula na prugu, ja sebi od čuda nisam mogo doć. Nasip skroz-naskroz razbucan i raskopan ko da je neko kroz njega hendek prokopo, a šine svintane ko da su od kartona. Vela sangre vela kuvete. Kakva li se to sila na njima odušila razuman čovjek ne bi znao reći, ama da su ovdje prste uplele i nekakve aveti, do sad je svakom ko je pratio program serije jasno.

Dok sam ja tako premišljao i onaj se autobus pojavi, narod brže-bolje pređe u njega, Atuobus krenu, al tek što je zašo iza jedne krivine, odma se zaustavi. Tamo kraj puta prevrnut auto, skroz se shorvo, zgenđala se karoserija ko kutija cigara, a odozdo neki ljudi ispuzavaju. Ovi iz autobusa priletiše im u pomoć i uz dosta muke i dreke ih izvukoše. Kako dospiju na sigurno, ispričaju ovi iz auta da ih je napalo krdo divljih veprova i oborilo im kola s puta. Vela sangre vela kuvete! Slušaju cijelu tu priču dona Ana, pa se maši za mobitel i nekog okrenu.

Kako ona okrenu, a kamera se vrati u ružičnjak i prikaza da u Izabele u torbaku zvoni mobitel. Obori pjesma, al ona ni mukajet. Pobrecita, biće da je u trinaestom snu, jer zvukovi do nje ne dopiru. Dona Vukosava kad ugleda kako čvrstim snom Izabela snije, okuraži se i poče preturat po njenim stvarima. Tako ti ona izvadi onu teku što je Izabela u nju šematski precrtala slike iz one manastirske knjige, nabrzaka je prelista, a kako ugleda one slike njoj se faca izobliči, ona odvoji teku nastranu, dobro razgleda naokolo gleda li je ko, pa kad se uvjeri se da nema nikoga, strpa onu teku sebi u njedra. Dok je to radila malo je okrenula leđa kameri, bezbeli da joj se ne bi na televiziji ukazala kakva sramota.

Utom kamera prenese sliku u neku luksuznu sobu sa onim šarenim tapacirungom, a ja odmah naslutim da je to soba od nekog lovca, jer su po zidovima bile ovješene one glavuše, i od srndaća, i od jelena, i od muflona, i od medjeda, ne znam sad je sam li vidio od slona il nisam, al od vepra sigurno nisam vidio. A to mi je čudno bilo, jer su veprovi u toj okolini pomahnitali i najveću štetu čine.

Kad se kamera odvratila od zida uferštuljim ja da su to don Radašinovi trofeji, jer se na ekranu prikazo on glavom i bradom, sa rukama podignutim u vis, a u licu se zajapurio, biće od bijesa i od dreke, jer mnoge su oštre riječi pale. Don Radašin viče na Andreja, koji je posjednut s druge strane stola, i traži od njega da se ne miješa, jer svima im podmeće klipove pod noge, a sa strane stoji Momčilo i sve mu odobrava. Njih dvojica navalila na onog jadnika, on se u stolici šćućurio, al pogledom prkosi. Tada don Radašin od njega zatraži da im preda one svoje lampe, ili da ih sam, na njihove oči, porazbija. Andrej odbi. To u njima vatru bijesa podjari, oni ga počeše još žešće napadat i tražit da im oda mjesto na kojem krije svoje lampe. On ni da čuje za to. Uzjogunio se, pa tjera od sebe i njih i njihove prijetnje, a sve gleda bil kako mogo kidnut. Oni na njega, on se ne da, pravo se tu bilo zakuhalo, al utom zapišti onaj čajnik što sam bio pristavio vodu, pa nisam vidio kako se to sve završilo.

Kad sam se vratio, a ono Izabela ronja s Bratjenom po onom tajanstvenom jezeru. Nema mi do reprize saznat kako se ona iz ružičnjaka opet prebacila pod vodu. A voda tmasta ko bezdan, reko bi čovjek da ono dvoje kroz crnu noć ronjaju. Još i onaj šejtan udario u instrument, od njegove muzike ledi mi se cirkulacija. Njih dvoje tako roni, roni, dok ne roniše do dna. A kad siđođe na dno, tako i ona muzika stade. Tišina ko u grobu. Rone oni kroz tišinu i mutnu vodi, i još kroz onu vodenu travuljinu što liči na guje, a te im se guje okolomotavaju oko ruka i udova. Njih se dvoje tako kroz taj podvodni guštar probijaju. Kad najednom se uzdiže mutaljag, a kroz onu travuljinu izletješe oni kosturi, sve se keze vampirskim zubima. Izabele krenu da bježi, ali je onaj kostur ščepa za nogu, pa joj ne da maknut. Njoj vazduha nestaje, ona se otima, a onaj je kostur drži i zlobno se smije, samo mu se od one tišine smijeh ne čuje. Da nisam već sijed, od te bi slike osijedio.

Komentari (0)
Email adresa: (nije obavezno)

Tekst ispravke: