{{error}}
Korisničko ime ili e-mail
Lozinka
ili
Facebook prijava


Unesite e-mail:


Goran Irić čuva tradiciju prerade vune uz pomoć mašine stare 100 godina

A
28.11.2015. u 14:26
24
26
Goran Irić čuva tradiciju prerade vune uz pomoć mašine stare 100 godina
24
Banjalučanin Goran Irić, vunovlačarski zanat naslijedio je od djeda i već 30 godina, češljajući vunu uz pomoć mašine koja je napunila stoti rođendan, prehranjuje petočlanu porodicu.
U svojoj radnji ekipi Anadolu Agency (AA) objasnio je da je prvo potrebno ošišati ovce krajem proljeća ili početkom ljeta, pa se vuna opere i dobro osuši. Poslije toga vuna stiže kod Irića na preradu, češljanje ili drndanje. Kaže da se osobe koje se bave ovim starim zanatom zovu vunovlačari ili drndari. Ovaj drugi naziv, u prošlosti dok je zanatlija bilo više, često je dovodio do zabune, jer je skraćenica za njega dr, pa su majstori, a i sam Irić, to koristili prilikom predstavljanja.

"Pitaju me jesi li doktor, a ja šta ću, kažem jesam neki", kroz smijeh priča Irić.

Kada mu mušterije donesu vunu, Irić je prvo izvaga, a onda slijedi proces češljanja na mašini, koje ovaj zanatlija zove hranjenje mašine. Vuna prolazi kroz 22 valjka, izlazi na drugu stranu, gdje se mota na kudelje.

"Kudelje se skidaju i stavljaju se na preslice. To bake, majke i sad ove mlade, poneka mlada gospođa prede. Vunu kad oprede onda se pletu džemperi, čarape..", priča Irić i dodaje da se na isti način prečešljava vuna i za posteljinu.

Tokom dugogodišnjeg rada, on je pronašao različite vrste preslica i drugih pomagala kojima se u prošlosti obrađivala vuna. To mu je, kaže, sve jako zanimljivo i nada se da na ovaj način čuva bar djelić istorije.

Mašina bez koje ne bi mogao raditi, stara je sto godina, a Irić tvrdi da je raditi na njoj prava umjetnost.

"Novih mašina nema, za stare ne možete nabaviti dijelove, sve moramo da radimo sami, odnesem tokaru da ih on pripremi, a ja sam remontujem", kazao je Goran Irić.

Na pitanje da li se često kvari, kaže da je najvažnije poslije svakog radnog dana dobro pregledati zupčanike, remenje, čistiti, podmazivati, mijenjati.

U opisu vunovlačarskog zanata jedna od glavnih stavki je i pravljenje jorgana i dušeka, ali pošto to radi isključivo po narudžbi Irić nam nije mogao pokazati kako pravi posteljinu. Objasnio je da se nakon što se vuna prečešlja posteljina šije ručno. Kaže da mu je za jorgan potrebno najmanje tri kilograma vune, a da dušek i pet puta više, što najviše utiče na cijenu.

"Jedan jorgan što ga Kinez proizvede košta do 20 do 60 KM, a moj kada ga ja napravim od kvalitetnih i zdravih materijala košta 160 KM, a narod nema novca", žali se Irić.

Smatra da je prednost vunene posteljine činjenica da je zdrava.

"Zbog kičme, zbog išijasa...Vuna je dobra da se nosi, ko ima grčeve da spava u vunenim čarapama. Zdrava je jer to je jedan izolator koji je jako kvalitetan", rekao je on.

Irić kaže da se ovim zanatom počeo baviti u mladosti, jer se time bavio i njegov djed. Sada je jedini registrovani zanatlija u banjalučkoj regiji. Čuo je, kaže, da ima još ljudi koji se time bave, ali nisu se prijavili pa im je lakše i zaraditi.

"To je posao koji je kada sam počinjao da radim bio u punom jeku i dobro se radilo, puno se zarađivalo, a sada svake godine je sve manje i manje. Kako su došli Kinezi i donijeli svoje proizvode, tako je počeo da stagnira ovaj posao. I sela su opustila, stari i nemoćni ljudi više ne mogu da rade. Ipak, još uvijek ima posla, tako da se i ja držim. Nekom iščešljam vunu pripremim za presti, da mogu da naprave džempere, čarape, prsluke, a pripremam i vunu za jorgane, dušeke, nadmadrace", kaže ovaj vunovlačar.

Smatra da bi ovaj zanat trebao da se očuva, da i poslije njega neko treba da nastavi, mada sumnja da će ga naslijediti sin.

"Djeca studiraju da bi radili nešto lakše, ali ko zna, i ja sam se školovao pa ipak nastavio zanat", kaže Irić.

Mušterije mu, priča, dolaze iz mnogih mjesta oko Banje Luke, iz Skender Vakufa, Han Kola, Bočca, Krupe, Prnjavora, Čelinca, te sela prema Prijedoru. Nekada za dan prečešlja i 40 kilograma vune, a ima dana kada nemam nijednu mušteriju. Najgore je, tvrdi, ljeti, kada mora raditi bilo šta drugo da bi platio porez.

Prije se češljajući vunu bilo lako i obogatiti, jer su ljudi imali naviku da u vunu sakrivaju razne dragocjenosti, pa zaborave na njih.

Djed mu je pričao kako je jednom radniku baka donijela vunu na češljanje, ali punu dukata. Radnik je to pronašao i vratio vlasnici, ali mu je majstor rekao da će zbog toga čitav život biti bijedan, jer mu je to bila nafaka odnosno samo mu je došlo.

"I ja sam pronalazio svašta, ali ja uglavnom nalazim eksere i koješta, a para nema", kaže Goran Irić.

Email adresa: (nije obavezno)

Tekst ispravke: