Kad jednom budeš proš'o kroz moj grad putniče nemoj da se žuriš zastani malo i uz predah lak baci jedan pogled svoj. Vidjet ćeš tada neviđenu stvar nad gradom mojim nebo gori plameni jezik liže njegov svod i sve je kao žar. Nad Zenicom nebo se pali i bezbrojni dimnjaci se dižu iz čelika, vatre i dima sad Zenica nov život gradi O Zenici zato ti pjevam o Zenici plamenom što gori ti putniče znaš li da volim baš nju Zenicu svoju kao zjenicu oka svog.