007 26.01.2014. u 02:02 0 2 Bošnjaci u istoriji nemaju niti jedan događaj koji bi danas mogli ekranizovati _________________________ Kako nemaju jarane, recimo kad su Kotromanici potprasili vizantijske (citaj bugarske) lokalne okupatorske namjesnike Nemanje sa danasnjeg prostora Sandzaka. Rastko Nemanja podigao crkvetinu da zapisa bosansku teritoriju, dosli Kotromanici, sravnili crkvetinu sa zemljom i jos naprasili Dusana "Milog ili Silnog" Nemanju, cak do tada bugarskog Skoplja u kojem je stolovao. ---------------------------------------------------------------------------- :):):) Kao sto je poznato,..jedino kod balija i hrvata na ovom 'dunjaluku' unuk vodi 'podrijetlo' od svog djeda. 23. marta 1391. godine umro je najmoćniji bosanski ban, Tvrtko I Kotromanić, koji je krunisan na grobu Svetog Save u manastiru Mileševa, dobivši titulu kralja Srbije, Bosne, Dalmacije, Hrvatske i Primorja. Tvrtko I Kotromanić je direktan potomak srpske dinastije Nemanjica
Stefan Tvrtko, gospodu mojemu bogu spodobl'su me nasledovati prestol moih preroditel, gospode srbske (kralju Srbljem i Bosne i Pomoriju i Zapadnim stranam, i po torn naceh s bogom kraljevati i praviti prestol srbskije zamlje). Nadbiskup dubrovacki Ivan izvestava dubrovacku opstinu o raspravi u vezi mitropolitskih prava protiv barske mitropolije na papskom dvoru. U pismu pominje srpsko kraljevstvo koje je Bosna.." "...tria regna, videlicet regnum Zachlomie, regnum Seruilie, quod est Bosgna et regnum Tribunie. Et regnum Zachulmie extenditur vsque ad prouinciam Spalatensem, regnum Seruilie extenditur vsque ad prouinciam Collocensem, regnum Tribunie extenditur vsque ad prouinciam Dirachinam."
Повеља краља Твртка I Дубровачкој републици* Превео: др Радојица Р. Јовићевић * Оригинал се чува у Хисторијском архиву Дубровник – исправе и акти 14. стољећа бр. 122. “Веома је пријатно прослављати Тебе како доликује и истинском вјером и овом, дакле побожном и радосном ријечју обратити се Теби, о првомучениче Христов Стефане. Ти се, пак, за оне што те каменоваху мољаше говорећи: “Господе, не узми им ово за гријех, јер не знају шта чине”. Тога ради, о многострадалниче, као што си се молио за оне што Те каменоваху – још више се моли Владици мојему Христу Богу за онога који Ти се увијек моли, призива Те и признаје Те за страдалника Христова и који сва добра дјела чини у Господу Богу својему, призивајући Тебе у помоћ, јер Твојим мољењем примих благодат од Господа Бога и удостојен бих вијенца и части и скиптра царскога мојих родитеља светих, ранијих господара српских, краљева и царева, да слиједећи животу њихову и правилима царским све недостатке исправљам и управљам у земљама Богом дарованог ми краљевства. И боравећи у њима обрете се краљевство ми у Приморју. У Жупи Драчевичкој мјесто је подесно за зидање града. И тада призвах у помоћ Господа Бога и светога великомученика и архиђакона Стефана, као што и горе рекох, и у име његово сазидах град на реченом мјесту. И дадох му име Свети Стефан. И бјеше извољело краљевство ми поставити ту сланицу и да буде трг за продају соли. И глас тај дође Дубровнику. Зато послаше краљевству ми властелина својега кнеза Драгоја Гучетића, молећи краљевство ми и тражећи да ту, у том мјесту, у граду и под онијем градом не постави краљевство ми сланицу нити да се ту со продаје. И каза Драгоје краљевству ми како Дубровник има уговоре старе са свима рашким господарима да у Приморју нигдје не буде постављен нови трг, осим на мјеста гдје је и прије био постављен уобичајени трг. Разумјевши уговоре раније што су Дубровчани имали с господарима рашким да се нигдје у Приморју не може поставити трг соли, осим на уобичајена мјеста – краљевство ми не хтједе измијенити уговоре старе града Дубровника што су имали с господарима рашким, него још јаче потврдих раније уговоре које су имали с господарима ранијим. Краљевство ми по Драгоју изрази жаљење Дубровнику: да довијека не буде у ономе граду или под градом трг за продају соли. И све ово што је горе написано да не измијени краљевство ми, ни син краљевства ми, нити итко од сродника краљевства ми да ово не измијени докле год Дубровник и властела дубровачка не измијене ово или неком невјером не изгубе они, или дјеца њихова или насљедници њихови. А свједоци су овоме: дворски пристав Мирко Радојевић, војвода Влатко Влковић и кнез Павле Јабланић. Записа се, пак, ово 1382. године по рођењу Христову, 2. дана мјесеца децембра. Писано на Бишћу у Подгради. + СТЕФАН ТВРТКО, МИЛОШЋУ БОЖЈОМ КРАЉ СРБЉЕМ И БОСНИ И ПРИМОРЈУ.”
Prikaži sve komentare (194)