Na prstima ušunjaj mi se u snove, kao što si i u život ušla mi.
Donesi stari nemir, s tvojim likom neka bude obojen. Zagrli me čvrsto i pronađi me, u sebi sam izgubljen. Od tuđih pogleda, od tuđih ruku sam se sakrio. A odavno niko nije bio ovoliko moj kao ti što jesi.
Pa valjda donesi strast, a ne nemir, budalo.... ma tebe niko ne gleda niti te ko trazi, i nemas se sta skrivati,. a kaze se nikad nisam bio neciji koliko sam tvoj, a ne obratno ,,, stihovi su toliko glupi, da su smijesni, mislim toliko gresaka da ne mozes prestat da se smijs ... i ono sebi hvali skreivneo,