Aliverić Tuzlak AMANET OD ĐEDA U dolafu moga đeda s desne strane u pretincu, kad još bijah grješno d\'jete viđah malu ikonicu. Prikradoh se da razgledam, Kakva li je na njoj slika, Bješe srebrom optočena Slika Đurđa mučenika. Ja to onda nisam znao. Zazir\'o sam od aždaje, Al\' s aždajom ko se bori, Osjeć\'o sam, junak da je. Samo zato, samo zato, Ja poljubih tog čovjeka. Đed uniđe — ja sezbunih — A on reče: \'Neka, neka!