"Za nas u EU - ne govorim o pojedinačnim zemljama članicama EU - SSP je statusno neutralan sporazum", izjavio je Solana.
Na pitanje Tanjuga da li EU priznaje Srbiju s Kosovom ili bez njega, Solana je odgovorio da "EU ne priznaje države".
"Sporazum se ne tiče Kosova, koje se nalazi pod upravom UN-a. To se ni najmanje nije promijenilo, i zato kažem da je SSP statusno neutralan", rekao je on.
Na konstataciju da se između parafiranja SSP-a 7. novembra 2007. godine i današnjeg potpisivanja dogodilo jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, Solana je odgovorio da su "svi pregovori sa Srbijom od početka vođeni uz Kosovo pod prijelaznom upravom UN i pod Rezolucijom 1244".
Podsjetimo, evropski komesar za proširenje Olli Rehn je jučer, odmah nakon potpisivanja SSP-a, rekao da Sporazum nema statusni karakter, i kritizirao je premijera Srbije Vojislava Koštunicu da manipulira neistinom.
Šef Odbora za vanjsku politiku Evropskog parlamenta Jacek Sarjuš Volski izjavio je da SSP sa Srbijom nema nikakve veze sa statusom Kosova.
"Potpisivanje SSP-a nema nikakve veze sa teritorijalnim integritetom Srbije ili priznavanjem statusa Kosova. Tu se radi o privrednom i društvenom razvoju Srbije", kazao je Sarjuš Volski poljskoj novinskoj agenciji PAP.
Sarjuš Volski je rekao da je put Srbije ka EU jasno zacrtan i zahtijeva reforme i pomirenje s prošlošću.
Potpisivanje SSP-a pozdravio je u Luksemburgu i šef poljske diplomatije Radoslav Šikorski, koji je ocijenio da je riječ o važnoj "investiciji Evrope u budućnost Balkana".
"Sporazum je izraz naše solidarnosti sa evropskim težnjama srpskog društva", kazao je Šikorski, ističući da je veoma sretan što je poljska vlada reagirala "munjevito" i dala mu mandat za pristanak na potpisivanje SSP-a sa Srbijom.
Rumunski ministar vanjskih poslova Lazar Komanesku izjavio je da potpisivanje SSP-a sa Srbijom predstavlja "trenutak velikog zadovoljstva za Rumuniju".
Komanesku je u Luksemburgu rekao da je potpisivanje Sporazuma značajan trenutak do kojeg se stiglo, u izvjesnoj meri, i doprinosom Rumunije, koja se od samog početka zalagala za ideju o konsolidiranju evropske perspektive za zapadni Balkan.
Ministar je naveo da je podrška Bukurešta, "pored tradicionalnih odnosa Rumunije i Srbije, motivirana i činjenicom da je Srbija i dalje ključni faktor stabilnosti, blagostanja i konsolidiranja evropske perspektive regiona zapadnog Balkana".
Komanesku je naglasio da argument koji je Rumunija podržavala u prilog Srbije jeste okolnost da je "u drugim slučajevima princip saradnje neke zemlje s Haškim tribunalom bio primijenjen na fleksibilniji način".
"Ni u slučaju Srbije ne treba stavljati čvrste uvjete za početak procesa približavanja Evropskoj uniji", dodao je šef rumunske diplomatije.
Rumunija je još dok je imala status kandidata za učlanjenje u EU stalno podržavala evropsku perspektivu Beograda, a tim više je na tome insistirala počevši od 1. januara 2007, kada je postala punopravna članica Unije.
