Kriza između Bakua i Moskve eskalira: Šta stoji iza hapšenja i medijskih blokada?

Prilikom hapšenja azerbejdžanskih državljana umrlo je dvoje ljudi dok je više od pedeset lica uhapšeno. Njima se stavlja na teret da su učestvovali u ubistvu biznismena Junisa Pašajeva još 2001. godine.

Glavni osumnjičeni u slučaju su braća Husein i Zijadin Safarov koji su neposredno nakon hapšenja od strane ruskih policajaca prijavili da se loše osjećaju nakon čega su preminuli.

Kao protest na takvu akciju ruske policije reagovao je Baku zbog čega je Ministarstvo vanjskih poslova Azerbejdžana pozvalo ruskog ambasadora na razgovor. Tom prilikom amabasadoru je uručena protestna nota zbog postupanja ruske policije.

S druge strane u Azerbejdžanu su otkazane sve kulturne manifestacije na kojima su trebale učestvovati ruske državne ili privatne organizacije. Danas je u kao odgovor na policijsku akciju u Jekaterinburgu izvršen upad azerbejdžanske policije u prostorije ruskih medija u Bakuu.

Pored toga, planirana posjeta parlamentarne delegacije Azerbejdžana Moskvi otkazana je kao dodatni odgovor na hapšenje u Jekaterinburgu.

Narušavanje odnosa Bakua i Moskve komentarisao je i glasnogovornik Kremlja Dmitrij Peskov koji je pozvao na normalizaciju odnosa i prekid represivnih odgovora na obje strane.

"Iskreno žalimo zbog donesenih odluka, vjerovatno je važno nastaviti rad na objašnjavanju razloga i prirode događaja koji su, po mišljenju azerbejdžanske strane, poslužili kao povod za takve demarše. Smatramo da je sve što se dešava povezano s radom agencija za provođenje zakona i ne može i ne smije biti razlog za takvu reakciju", rekao je Peskov.

Portparol Kremlja izjavio je da telefonski razgovor između ruskog i azerbejdžanskog predsjednika Vladimira Putina i Ilhama Alijeva još nije zakazan, ali da će, ako bude potrebno, kontakti biti organizovani "što je prije moguće"