Seul je ovu vest obznanio samo nekoliko sedmica nakon što je južnokorejski konzorcijum krajem 2009. osigurao na Bliskom istoku tender za isporuku opreme za atomske elektrane za 40 milijardi dolara (27,62 milijardi eura).
Seulska vlada i privatni investitori će u periodu od 2011. do 2017. godine osigurati više od 350 miliona dolara za istraživanje i razvoj najsavremenijih atomskih energetskih uređaja, objavile su novinske agencije.
Južnokorejska privreda, četvrta po veličini u Aziji, želi da ojača poziciju i u baznim sirovinama, neophodnim za razvoj nuklearne energetike, računajući tu i eksploataciju i preradu urana.
Sopstveni južnokorejski udio je u toj oblasti 6,7 posto, a do 2016. bi trebalo da poraste na 25 procenata.
U 2030. godini bi domaća proizvodnja trebalo da dostigne 50 posto potreba za sirovinama Južne Koreje.
Pri tome će ta zemlja investirati i u inostranstvu u eksploataciju i preradu urana i drugih sirovina, bez kojih nije moguća realizacija tog ambicioznog nuklearnog programa, prenijele su novinske agencije.
Konzorcijum južnokorejskih firmi je pobjedio na tenderu za izgradnju četiri atomska reaktora u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, čime su porazili konkurente iz SAD-a i Francuske.
Holivudski glumac iznenadio promjenom imidža na crvenom tepihu: Pitaju se šta mu se desilo
