Programom aktivnosti predviđeno je da 10. jula u Beogradu bude upriličena projekcija video rada Milice Tomić pod nazivom "Žene Srebrenice govore". Taj rad predstavlja dijalog žena, bliskih srodnica srebreničkih žrtava s institucijama vlasti u Srbiji, nasljednicima režima koji smatraju odgovornim, ali i s građanima Srbije.
Milica Tomić je sudionica "Marša mira" koji se održava u okviru obilježavanja trinaeste godišnjice genocida nad Bošnjacima "sigurne zone" UN-a. Ona je tim povodom kazala da je cilj i smisao marša solidarnost sa žrtvama i ukazivanje na nezaborav najvećeg počinjenog genocida, poslije Drugog svetskog rata, nad jednim narodom u Evropi od srpskih snaga potpomognut izdajom međunarodne zajednice.
"Ovaj marš traje tri dana, s početnom tačkom u Nezuku do krajnjeg odredišta - Memorijalnog centra Potočari - Srebrenica. Srebrenica je prije svega nešto o čemu mi u Srbiji ne želimo i ne možemo da mislimo. Međutim stvarnost, današnja stvarnost grada Srebrenice najbolje može da svedoči šta aktuelna ideologija pomirenja štiti i u čije ime je napravljena", kazala je ona.
Tomić je istaknula da je Srebrenica danas "simbol trijumfa srpskog nacionalnog programa devedesetih, pošto su u Srebrenici i dalje na vlasti ljudi koji su učestvovali u ratnim operacijama koje su se završile genocidom".
"Srebrenica je etnički podijeljen grad, grad u kome i danas žive zajedno i zločinci i žrtve i u kome Srbi i dalje ne priznaju da se bilo šta desilo. Šta više i danas aktivno negiraju da je ubijeno deset hiljada ljudi. Međutim, mi u Srbiji treba da znamo da negiranjem genocida u Srebrenici zapravo postupamo kao i lokalno srpsko stanovništvo Srebrenice odnosno treba da znamo da i sami živimo u Srebrenici i da ćemo dok god ne otvorimo ovo pitanje i ne suočimo se s njim ostati da živimo u njoj", kazala je ona.
Programom je planirano da o važnosti suočavanja sa zločinom u Srebrenici iz jula 1995. godine 10. jula u Beogradu govore književnik Vladimir Arsenijević, te aktivistikinje nevladinih organizacija Aleksandra Miletić, Jelena Mirkov, Jovana Dimitrijević i Milan Antonijević.
Obilježavanje godišnjice organizirali su Fond za humanitarno pravo, Helsinški odbor za ljudska prava, Inicijativa mladih za ljudska prava, JUKOM Komitet pravnika za ljudska prava, Žene u crnom, Queeria centar i Centar za kulturnu dekontaminaciju.
Dolazi li Bolt u Sarajevo? Glavni Uberov konkurent traži vozače u glavnom gradu BiH
